Globalni ekološki pokret jedan je od nekoliko novih društvenih pokreta koji su se javili šezdesetih godina prošlog veka. Ističu se zahtevi o potrebi sa se u brigu o prirodi uključi i država. Potkrepljeni su brojnim esejima i književnim delima u kojima se ukazuje na potrebu odstupanja od antropocentričnog pogleda na svet, ka biocentričnoj filozofiji prema kojoj čovek, od osvajača prirode postaje tek njen stanovnik ali i njen čuvar.
„Bio jednom u srcu Amerike, jedna grad. Život u njemu odvijao se u savršenom skladu sa prirodom, a onda se u njega uvukla neka čudna bolest. Sve se u njemu počelo menjati. Gradom je zavladala ledena tišina. Tu i tamo, poneka retka ptica, a i ona je bila na samrti. Bilo je to proleće bez glasa i zvuka.
Svoj politički izraz, pokreti su dobili osnivanjem ekoloških partija. Prve ekološke političke partije registrovane su na Novom Zelandu i u Australiji.
Prvi poslanik u parlamentu iz redova „zelenih“ izabran je u Švajcarskoj. Bez sumnje, uspeh Zelenih koji je dobio najveći publicitet u svetu je onaj koji se dogodio u Nemačkoj 1983. godine.
Tada je na federalnim parlamentarnim izborima čak 28 poslanika Zelenih ušlo u Donji dom Zapadnonemačkog parlamenta, što je činilo 5,6 odsto izabranih predstavnika naroda.
Čuvari prirode ulaze na
političku scenu. Zelene partije registruju se u Belgiji, Finskoj, Italiji, Švedskoj, Portugaliji,
Austriji, Španiji...
Formiranje Zelenih dešava se devedesetih i u Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj, Rumuniji. Prvi ministar za ekologiju u nacionalnoj vladi bio je Peka Havisto u Finskoj. Izabran je 1995. godine.
I u Srbiji se, kao i na prostoru bivše Jugoslavije krajem osamdesetih godina javlja potreba za ekološkim aktivnostima. Komunicira se za zelenim akterima koji su već probili led u drugim delovima Evrope, a onda takav kurs dobija i svoj politički izraz.
Ekološka udruženja u Srbiji su brojna, a one koje rade na lokalu, posebno postižu važne rezultate. U Jugoslaviji je počelo sa Goranima, a ne treba zanemariti ni ad hoc udruženja i akcije usmerene ka zaštiti prirode. Za ponos služi i aktiviranje civilnog društva u saradnji sa državom u zaštiti beloglavog supa.
U organizaciji EKOP iz sela Padina u Vojvodini, bave se očuvanjem prirode u ataru sela koja je, kako u organizaciji kažu, ugrožena uzurpacijom pojedinih poljoprivrednika. U jednoj akciji, posađeno je 2 300 sadnica. Učestvovala je omladina iz sela, a pojedinci su pomagali i novčano.
U prošlom veku, osnivane su prve moderne ekološke organizacije, Grinpis, Prijatelji Zemlje, Fond za zaštitu prirode...
Tri stuba od velike važnosti
Kada je reč o civilnom sektoru u oblasti ekologije, osim konkretnih akcija u zaštiti prirode, on treba da edukuje, pruži stručnu pomoć i usluge, da učestvuje u formulisanju zakona. U Svetskoj organizaciji za prirodu koja je počela s radom 1961. godine, navode da je od posebne važnosti povezanost tri stuba: države, privatnog i civilnog sektora.
Među osnivačima Svetske organizacije za prirodu je ekolog ser Džulijan Haksli koji je poznat po tome što je upozoravao britansku, odnosno evropsku javnost o posledicama neograničenog lova i nestajanju vrsta.
Organizacije „Grinpis” i “Prijatelji Zemlje” osnovane su 1972. godine. Povod za formiranje “Grinpisa” bila su testiranja nuklearnih bombi Sjedinjenih Američkih Država na Aljasci. Grupa aktivista organizacije koja se odlikuje ofanzivnim karakterom, iznajmila je brod i protestujući oplovila zonu testiranja.
Aktivisti su skrenuli pažnju na odlaganje nuklearnog i hemijskog otpada u mora i okeane, uticali na to da mnoge međunarodno značajne organizacije prihvate princip predostrožnosti u zaštiti prirode, bore se za pravo svake države da kaže “Ne!” genetički modifikovanim organizmima...
Zbog misija na okeanima, “Grinpis” je stvorio svoju malu flotu. Među brodovima je i “Ratnik duge” koji je dobio ime po legendi severnoameričkih Indijanaca.
Autor: Maja Stojanović
