Voda iz pustinjskog korenja - Bušmani i život u skladu sa pravilima prirode

U odnosu na stanovnike Uskršnjeg ostrva opsednutim beskonačnom izgradnjom statua, oko 100 000 Bušmana, koje zovemo i ljudima iz grmlja, potpuno se drugačije odnose prema surovim uslovim pustinje Kalahari gde žive. Bušman živi u prirodi i od prirode, toliko se prilagodio podneblju da je postao pravo medicinsko čudo.

Foto Piksabej

Toplo i beskišno područje uslovilo je da Bušmani nemaju znojne žlezde i ne mogu na primer da pljuju. Izvanredno se snalaze u prostoru, opasnom i nepreglednom i uprkos svemu tome, nema nijednog zapisa da se neko od njih izgubio ili umro od žeđi.

Bušmani žive od lova i sakupljanja jestivog korenja. Stanuju u skloništima od šiblja i kože. Posude su im ljuske nojevih jaja u kojima sakupljaju vodu dobijenu ceđenjem korena nekih biljaka. Hranu i vodu ne potroše odmah već ih često čuvaju na posebnim mestima.

Vole nomadski način života i otvoreni prostor. Žive u mobilnim grupama od po dvadesetak muškaraca, žena i dece. Vatru pale metodom dva štapića. Komuniciraju specifičnim jezikom poznatom po neobičnim “klik” glasovima koji nastaju pucketanjem jezikom.

Jedu zmije, mrave, guštere i druge gmizavce, dok su im skakavci i termiti u izvesnom dobu godine prava poslastica.

Surovi plemenski zakoni

Iako toliko vole decu da im mnogo ugađaju, Bušmani su u isto vreme prinuđeni da misle na svoj opstanak. Zbog nomadskog načina života, oni smatraju kako je neophodno da razlika između dva deteta bude oko četiri godine, jer majka ne može na stalna putovanja da nosi više od jednog deteta, niti joj oskudna ishrana dozvoljava da doji dvoje dece. Ako nova trudnoća slučajno nastupi u međuvremenu , žena je, mada teška srca, često prinuđena da odbaci dete. 

Kada nastupe trudovi, porodilja odlazi u žbunje i porađa se, a dete zatim brzo zakopava, pre nego što začuje njegov plač, kako ne bi rizikovala da ga zavoli. Kada se u logor vrati sama, niko više ne pominje taj događaj. Znajući da bi u suprotnom oba njena deteta umrla od gladi, ona žrtvuje jedno, poučena vekovnim iskustvom predaka, koji su morali da se prilagode takvom surovom životu u negostoljubivim predelima Afrike. Bušmani ne poznaju nikakve metode kontracepcije niti pobačaja, osim magijskih.

Činjenica da je žena trudna, ili da se porodila pre pola sata, nikako ne utiče na njenu dnevnu rutinu i obaveze. Često se dešava da sa detetom na grudima odmah nastavlja svoje poslove. Ukoliko je zajednica u seobi ili na putu, ona će zastati da se porodi, a onda požuriti da stigne ostale.

Takođe , nije redak ni običaj da Bušmani napuštaju stare osobe, jer za njih nemaju hranu i otežavaju im kretanje.

Mnogi od opisanih običaja ovog neobičnog naroda danas prelaze u istoriju. Usled jakog pritiska država u kojima su Bušmani nastanjeni, veliki broj je oteran sa njihovih vekovnih lovišta, a oni koji su ostali u divljini, danas bivaju prinuđeni da napuste svoju teritoriju i hiljadugodišnji način života u harmoniji sa prirodom.

Dva sasvim suprotna koncepta odnosa prema prirodi, nazvaću ih “Koncept Uskršnjeg Ostrva” i “Bušmanski koncept” možda mogu biti solidni primeri jakog antropocentričkog i umerenog antropocentričnog stanovišta, imajući u vidu da Bušmani gaje takav odnos prema prirodi isključivo da bi oni mogli da prežive.

Život na šumovitom ostrvu postao je gotovo nemoguć, ali preživljavanje u pustinji sa oskudnim rastinjem i dalje je održivo. Tanka je linija između darivane nam svežine zelenila sa bogatstvom različitih lepota i pakla pustinjskog jalovog peska.

Dijagnoza kroz statistiku

Ukupna površina zemljišta pod šumama iznosi nešto manje od četiri milijarde hektara, što čini jednu trećinu kopna. Uništavanje šuma traje hiljadama godina premda je ranije bilo u daleko manjem obimu nego danas. Prema istraživanjima Svetskog instituta za resurse, površina pod šumama danas iznosi samo polovinu površine od pre 300 godina.

Foto Piksabej

Dve trećine ukupne površine pod šumama nalaze se u Rusiji, Brazilu, Kanadi, SAD, Kini, Australiji, Kongu, Indoneziji, Peruu i Indiji.

Prema podacima organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija, 84 odsto šuma u svetu je u javnom vlasništvu, ali se povećava broj privatnih šumskih poseda.

Tropske prašume pokrivaju svega sedam odsto kopna, ali je u njima gotovo polovina ukupnog broja stabala na svetu!

Amazonija je najveća prašuma na svetu, ali se godišnje iz nje uništava preko 10 000 kvadratnih kilometara. Petina amazonskih šuma otišla je u zaborav. Takođe, oko petina ukupne emisije ugljen dioksida, više nego od svih automobila i kamiona na svetu, potiče upravo od uništavanja i paljenja šuma.

Norman Majers, istaknuti ekolog objavio je procenu da je u novije vreme, 54 odsto svih uništenih šuma, uništeno kombinovanjem sečenja i paljenja a za potrebe širenja poljoprivrednih površina, zatim, 22 odsto isključivo kako bi se na tom terenu napravile plantaže uljnih palmi, 19 odsto za potrebe drvne industrije i pet odsto da bi se podigle farme.

Svake godine u svetu se uništi oko sedam i po miliona hektara šuma. Do početka sprovođenja preventivnih mera u novije vreme, ta površina bila je skoro dvostruko veća, odnosno jednaka površini države Grčke.

Šume se najviše krče u Indoneziji i Brazilu. Brazil snosi odgovornost za skoro polovinu svih uništenih šuma na svetu! Jedan od nacionalnih ciljeva Brazila odnosi se na smanjenje obima uništavanja šuma za 70 odsto do 2017.godine. Avgusta 2008. osnovan je Fond za zaštitu Amazonije, i donet je skup propisa o zaštiti šuma, ali je njihova primena problematična i za sada nedovoljna.

Globalizacija i smanjivanje barijera u međunarodnoj trgovini i investicijama, omogućava korporacijama da špartaju svetom u potrazi za profitabilnijim šumskim mogućnostima. Legalna međunarodna trgovina šumskim proizvodima skoro se utrostručila od 1970 god. U međuvremenu, ilegalna, neevidentirana trgovina se verovatno daleko brže proširila, ohrabrena labavom primenom domaćih i nedostatkom međunarodnih zakona o šumarstvu. Brazilska vlada na primer, procenjuje da 80 odsto seče stabala u Amazonu nije u skladu sa zakonom.

Vladavina uljnih palmi

Više od 80 odsto svetske proizvodnje palminog ulja potiče iz Indonezije i njenog suseda Malezije. U obema zemljama iskrčene su velike površine tresetnih šuma koje su isušene da bi bile zasađene plantaže uljnih palmi.

S ciljem da ubrzaju proces sušenja, investitori spaljuju tresetišta pod kojima će biti plantaže. To je razlog što svake godine, tokom sezone paljenja, ogromni oblaci dima i čađi prekrivaju velika prostranstva jugoistočnog azijskog arhipelaga.

U Indoneziji i Maleziji postoje subvencije za razvoj plantaža uljnih palmi. Nije retkost da proizvođači drvne građe lažno navode u svojim projektima, kako će gajiti uljne palme i tako dobiju dozvolu da poseku šumu.

Inače, uljna palma rađa čak 30 godina, otporna je biljka, po hektaru daje više ulja nego bilo koja druga uljarica na svetu… Ipak, osnovni razlog njene dominacije nad šumama u ovom delu Azije je zapravo taj, što omogućava zaposlenje stanovnicima siromašne Indonezije i relativno slabo ekonomski razvijene Malezije.

Sečenje, paljenje i još po nešto…

Poznata je beskonačna maštovitost čoveka u nalaženju načina da se nešto uništi, neko ubije, muči i slično. Šumama, odnosno našim plućima se, osim sekirom i plamenom, bezrazložno svetimo i kiselim kišama, globalnim zagrevanjem kao i posledicama koje ovi fenomeni sa sobom povlače.

Foto Piksabej

Za potrebe jednog istraživanja uticaja zagrevanja na drveće, temperatura je podignuta za 4 Celzijusova stepena. Rezultati su pokazali da više temperature utiču na drveće tako što ono postaje podložnije uticaju insekata i suše. Poznat je slučaj četinarskih šuma širom zapadne Severne Amerike i Evrope koje su pod udarom Planinskog borovog potkornjaka, a sve zbog produženih toplih letnjih perioda i drastičnog smanjenja broja hladnih dana koji ubijaju larve ovih, za drveće, štetnih insekata. Prenamnoženost nekih vrsta bio bi samo jedan od dodatnih neželjenih efekata.

I istraživanje Univerziteta u Arizoni, potvrdilo je da porast tempetrature znatno povećava smrtnost nekih vrsta drveća tokom suša.

Kisele kiše, odnosno azotna i sumporna kiselina čime svesno zalivamo i sušimo šume, direktan su proizvod izduvnih štetnih gasova, oksida azota i sumpora, koje nekontrolisano ispuštamo u atmosferu. Ove kiše menjaju PH vrednost zemljišta, površinskih i podzemnih voda, utiču na morfologiju biljaka, njihovu anatomiju, fizioloske procese, tlo postaje sterlilisano, a drveće osušeno i bolesno.

Literatura: Al Gor, “Naš izbor - putevi rešavanja klimatske krize”, “Geopoetika”, Beograd 2010.Danijel Goleman, “Ekološka inteligencija”,”Geopoetika”, Beograd, 2010.Entoni Gidens, “Klimatske promene i politika” “Clio” Beograd, 2010.Džonatan M. Haris, „Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa“ , „Datastatus“, Beograd, 2009.

Autor: MSc Maja Stojanović