Zajedničkom akcijom građana i stručnjaka zbrinut je riđi mišar – strogo zaštićena vrsta

Na osnovu obaveštenja dobijenih od građana stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije su pronašli povređenu pticu grabljivicu u blizini mesta Besni Fok, uz zrenjaninski put, u opštini Palilula (Beograd). 

Izvor> ZZPS 

Usled uočenih povreda na krilu i jednoj nozi pticu su zbrinuli u prihvatilištu Zoo vrta u Beogradu. Nakon zajedničkog pregleda sa veterinarima i biolozima Zoo vrta, konstatovano je da je ptica stradala elektrokucijom, odnosno električnim udarom na strujnom vodu.

Ozleđena jedinka je riđi mišar (Buteo rufinus), strogo zaštićena divlja vrsta u skladu sa Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

Riđi mišar je predstavnik grupe dnevnih grabljivica, srednje veličine, dužine tela 50-61 cm i raspona krila 130-155 cm. Rasprostranjen je u jugoistočnoj Evropi, Maloj Aziji, većem delu srednje Azije i na Bliskom istoku, kao i u delovima severne Afrike. Nastanjuje stepe, polupustinje, klisure, planinske pašnjake i poljoprivredna područja od nizija do visokih planina. 

Ugrožava ga gubitak staništa, širenje poljoprivrednih površina i trovanje pesticidima. U Srbiji je redovna gnezdarica, čija se populacija procenjuje na svega 22-33 gnezdeća para sa brojnošću koja fluktuira usled različitih faktora poput uništavanja staništa i zauzimanja istog širenjem infrastrukture, poljoprivredne prakse i stradanja od elektrokucije i na turbinama vetroelektrana. Populacija riđeg mišara u Srbiji je ocenjena kao ranjiva (VU - Vulnerable), u skladu sa IUCN kriterijumima, a podaci su dostupni u Crvenoj knjizi faune Srbije III – Ptice.

Zahvaljujemo građanima koji su uočili i prijavili povređenu jedinku riđeg mišara, i Zoo vrtu u Beogradu na prihvatu i rehabilitaciji povređene životinje.

Ozelenjavanje civilnog društva, Tiho proleće i prvi eko - poslanici

Globalni ekološki pokret jedan je od nekoliko novih društvenih pokreta koji su se javili šezdesetih godina prošlog veka. Ističu se zahtevi o potrebi sa se u brigu o prirodi uključi i država. Potkrepljeni su brojnim esejima i književnim delima u kojima se ukazuje na potrebu odstupanja od antropocentričnog pogleda na svet, ka biocentričnoj filozofiji prema kojoj čovek, od osvajača prirode postaje tek njen stanovnik ali i njen čuvar.

Foto Unesco

Pokret za zaštitu prirode sa pojavom knjige Rejčel Karson pod nazivom „Tiho proleće“, dobija 1962, veliki zamah.  Evo citata:

„Bio jednom u srcu Amerike, jedna grad. Život u njemu odvijao se u savršenom skladu sa prirodom, a onda se u njega uvukla neka čudna bolest. Sve se u njemu počelo menjati. Gradom je zavladala ledena tišina. Tu i tamo, poneka retka ptica, a i ona je bila na samrti. Bilo je to proleće bez glasa i zvuka.

 Jutra koja su nekada odzvanjala glasovima ptica postala su odjednom bezglasna. Samo su muk i nema tišina legli na polja, na šume, na vodu...

 Dolazak proleća više ne najavljuju jata ptica koja se odnekud s juga vraćaju, a rana jutra, nekada ispunjena njihovim veselim cvrutom i pesmom, sada su čudno tiha“.

Rejčel Karson

Prve partije sa zelenim predznakom

Svoj politički izraz, pokreti su dobili osnivanjem ekoloških partija. Prve ekološke političke partije registrovane su na Novom Zelandu i u Australiji.

Prvi poslanik u parlamentu iz redova „zelenih“ izabran je u Švajcarskoj. Bez sumnje, uspeh Zelenih koji je dobio najveći publicitet u svetu je onaj koji se dogodio u Nemačkoj 1983. godine.

Tada je na federalnim parlamentarnim izborima čak 28 poslanika Zelenih ušlo u Donji dom Zapadnonemačkog parlamenta, što je činilo 5,6 odsto izabranih predstavnika naroda.

"Zeleni" u nemačkom parlamentu

Čuvari prirode ulaze na političku scenu. Zelene partije registruju se u Belgiji, Finskoj, Italiji, Švedskoj, Portugaliji, Austriji, Španiji...

Formiranje Zelenih dešava se devedesetih i u Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj, Rumuniji. Prvi ministar za ekologiju u nacionalnoj vladi bio je Peka Havisto u Finskoj. Izabran je 1995. godine.

I u Srbiji se, kao i na prostoru bivše Jugoslavije krajem osamdesetih godina javlja potreba za ekološkim aktivnostima. Komunicira se za zelenim akterima koji su već probili led u drugim delovima Evrope, a onda takav kurs dobija i svoj politički izraz.

Ekološka udruženja u Srbiji su brojna, a one koje rade na lokalu, posebno postižu važne rezultate. U Jugoslaviji je počelo sa Goranima, a ne treba zanemariti ni ad hoc udruženja i akcije usmerene ka zaštiti prirode. Za ponos služi i aktiviranje civilnog društva u saradnji sa državom u zaštiti beloglavog supa.

U organizaciji EKOP iz sela Padina u Vojvodini, bave se očuvanjem prirode u ataru sela koja je, kako u organizaciji kažu, ugrožena uzurpacijom pojedinih poljoprivrednika. U jednoj akciji, posađeno je 2 300 sadnica. Učestvovala je omladina iz sela, a pojedinci su pomagali i novčano.

U prošlom veku, osnivane su prve moderne ekološke organizacije, Grinpis, Prijatelji Zemlje, Fond za zaštitu prirode...

Tri stuba od velike važnosti

Kada je reč o civilnom sektoru u oblasti ekologije, osim konkretnih akcija u zaštiti prirode, on treba da edukuje, pruži stručnu pomoć i usluge, da učestvuje u formulisanju zakona. U Svetskoj organizaciji za prirodu koja je počela s radom 1961. godine, navode da je od posebne važnosti povezanost tri stuba: države, privatnog i civilnog sektora.

Među osnivačima Svetske organizacije za prirodu je ekolog ser Džulijan Haksli koji je poznat po tome što je upozoravao britansku, odnosno evropsku javnost o posledicama neograničenog lova i nestajanju vrsta.

Organizacije „Grinpis” i “Prijatelji Zemlje” osnovane su 1972. godine. Povod za formiranje “Grinpisa” bila su testiranja nuklearnih bombi Sjedinjenih Američkih Država na Aljasci. Grupa aktivista organizacije koja se odlikuje ofanzivnim karakterom, iznajmila je brod i protestujući oplovila zonu testiranja.

Aktivisti su skrenuli pažnju na odlaganje nuklearnog i hemijskog otpada u mora i okeane, uticali na to da mnoge međunarodno značajne organizacije prihvate princip predostrožnosti u zaštiti prirode, bore se za pravo svake države da kaže “Ne!” genetički modifikovanim organizmima...

Zbog misija na okeanima, “Grinpis” je stvorio svoju malu flotu. Među brodovima je i “Ratnik duge” koji je dobio ime po legendi severnoameričkih Indijanaca.

Autor: Maja Stojanović

Šar planina - čuvar retkih vrsta i predeo posebnih odlika

Šar-planina se nalazi na području KOsova i Metohije i predstavlja visok južni obod Srbije dug 85 km. Za nacionalni park je proglašena 1993. godine u privremenim granicama od 39.000 ha. Predviđeno je da trajnim granicama obuhvati površinu od oko 97.000 ha.

Foto ZZPS

U veoma složenoj građi Šar-planine učestvuju stene različite starosti, od paleozojskih granita, mezozojskih krečnjaka i eruptiva, do glacijalnih sedimenata kvartara i savremenih padinsko-rečnih sedimenata. Ove stene su izgradile glavni greben sa preko 30 vrhova visokih od 2.500 do 2.652 m nadmorske visine (Bistra). Ispod vrhova se nalaze visoki planinski prevoji, plećate površi i bočni grebeni rebrasto raščlanjeni divljim rekama i potocima.

Na čitavom masivu i njegovim ograncima preovlađuje glacijalna i periglacijalna morfologija. Posebno su atraktivni surovi lednički cirkovi, beli snežanici, džinovski bedemi kamenih blokova, reke kamenja, vertikalne litice, duboke klisure i kanjoni, 70 glacijalnih i 20 nivacionih jezera, poznatih kao „gorske oči”.
Šar-planina se ubraja u vodom najbogatije planine Balkanskog poluostrva. Na svakom koraku se nailazi na hladne izvore i potoke, na visokoplaninske tresave, na divlje, uspenušale planinske rečice koje se preko kaskada, slapova i vodopada spuštaju u doline i ulivaju u dve najveće šarske reke - Prizrensku Bistricu i Lepenac.

Foto ZZPS

Na Šar-planini živi 1.800 biljnih vrsta. Najznačajni su brojni tercijarni i glacijalni relikti i 339 balkanskih endemita od kojih su 18 lokalni endemiti, prisutni isključivo na ovom masivu: Achillea alexandriregis, Bornmullera dieckii, Dianthus scardicus, Crocus scardicus, Verbascum scardicolum, Cerastium neoscardicum, Potentilla doerfleri, Hieracium scardicolum i drugi.

Poput flore, i vegetaciju odlikuje nesvakidašnje bogatstvo. U nacionalnom parku je opisano 190 biljnih zajednica čiji karakter varira od mediteransko-submediteranskog u dolinama reka, do subarktičkog na najvišim vrhovima. Posebno su dragocene jedinstvene zajednice endemoreliktne srpske ramonde (Ramonda serbica) u krečnjačkim klisurama, šumske zajednice endemoreliktnih balkanskih borova munike (Pinus heldreichii), molike (Pinus peuce) i žbunaste zajednice gorske ruže (Rhododendron ferrugineum).
U Nacionalnom parku živi 147 vrsta dnevnih leptira, 45 vrsta vodozemaca i gmizavaca, OKO 200 vrsta ptica i 32 vrste sisara (bez slepih miševa), što ga čini jednim od faunistički najbogatijih područja Evrope. Na prostoru Parka sreću se beloglavi sup (Gyps fulvus), suri orao (Aquila chrysaetos), sivi soko (Falco peregrynus), snežna zeba (Montifringilla nivalis), orao bradan (Gypaetus barbatus), veliki tetreb (Tetrao urogallus), dinarska voluharica (Dinaromys bogdanovi), kuna zlatica (Martes martes), kuna belica (Martes foina), vidra (Lutra lutra), divlja mačka (Felis silvestris), ris (Lynx lynx), medved (Ursus arctos) i divokoza (Rupicarpa rupicarpa).

Foto: ZZPS

Bogatstvo vrsta, velika zastupljenost endemorelikata, nacionalno i globalno značajnih vrsta, Šar-planinu svrstava u najznačajnije centre balkanskog visokoplaninskog endemizma i u jednu od „vrućih tačaka” biološke raznovrsnosti Evrope. Nacionalni park „Šar-planina” se odlikuje i jedinstvenom kulturnom baštinom. Po vrednosti se izdvaja 45 crkava i manastira podignutih u periodu od XII do XVI veka, u vreme srednjovekovne srpske države. U najznačajnije kulturno-istorijske objekte se ubrajaju isposnica i manastir Sv. Petra Koriškog iz XIII veka, crkva Sv. Bogorodice iz XIII veka, crkva Sv. Petke iz XIV veka, crkva Sv. Bogorodice Odigitrije iz XIV veka, manastir Sv. Trojice iz XV veka. U podnožju Šar-planine nadomak grada Prizrena, car Dušan je u XIV veku sagradio srpsku srednjovekovnu prestonicu, o čemu svedoče ostaci Dušanovog grada i manastirskog kompleksa Sv. Arhangeli.

Nacionalni park „Šar planina“ osnovan je radi očuvanja:

➢ različitih oblika glacijalnog (cirkovi, morene glacijalna jezera i dr.), periglacijalnog (snežanički cirkovi, klizeći blokovi, mikro-oblici tundra mozaika sa drobinama i dr.), kraškog i fluvijalnog reljefa; hidroloških objekata i pojava (rečni tokovi, izvori, potoci, tresave i jezera);
➢ šumskih i visokoplaninskih vegetacija i njihovih staništa (zajednice munike, molike, krivulja, tresave i visoke zeleni i dr.);
➢ staništa i populacije divlje flore (hajdučica kralja Aleksandra, Nikolićev pucavac, bornmilera, šarplaninski karanfil i dr.) i faune, posebno bogate faune dnevnih leptira, ptica (sivi soko, veliki tetreb, jarebica kamenjarka, prdavac, balkanska ušata ševa), sisara (snežna i dinarska voluharica, mrki medved, vuk, divokoza i dr.);

➢ predela sa nizom karakterističnih obeležja;
➢ brojnih objekata kulturne baštine koji potiču iz srednjevekovne srpske države (manastiri Sv. Arhanđela, Sv. Petra Koriškog, Sv. Bogorodice i crkve Sv. Nikole, Sv. Petke, Sv. Đorđa i dr.) i zaštite i očuvanja spomen obeležja.

Foto i tekst -izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Poverenica o značaju obrazovanja za prevazilaženje rodnih stereotipa pri izboru zanimanja

„Pol ne treba da igra nikakvu ulogu u izboru zanimanja ni za devojčice ni za dečake, i uverena sam da će uskoro upravo veštine i znanja biti najvažniji na tržištu rada zbog čega je kvalitetno obrazovanje veoma važno za prevazilaženje ograničenja koje nameću rodni stereotipi“, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na završnoj konferenciji projekta „Obrazovanje, zapošljavanje, eliminisanje rodnih stereotipa, podizanje svesti i partnerstvo“ koju su organizovali Udruženje poslovnih žena Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Foto Piksabej

Janković je napomenula da istraživanja pokazuju da se muškarci, kada biraju studijsku oblast ili profesiju, pretežno odlučuju za nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku, dok se žene više odlučuju za društvene oblasti. Ova segregacija u obrazovanju, za posledicu nema samo manifestaciju rodnih stereotipa na tržištu rada, zaposlenost i samozaposlenost žena u „feminizovanim“ sektorima, nego i teže napredovanje u karijeri, manju verovatnoću da će biti na liderskim pozicijama, rodni jaz u prihodima, zaključila je poverenica.

Tokom jednogodišnjeg projekta „Obrazovanje, zapošljavanje, eliminisanje rodnih stereotipa, podizanje svesti i partnerstvo“ više od 200 teže zapošljivih žena učestvovalo je u aktivnostima i obukama Udruženja poslovnih žena Srbije, kako onlajn tako i na terenu, sa ciljem da se umanje rodni stereotipi u društvenom i ekonomskom životu i poveća učešće ranjivih grupa žena na tržištu rada. Poseban zadatak ovog projekta bio je podizanje kapaciteta žena za (samo)zapošljavanje sticanjem znanja i veština u netipično ženskim, deficitarnim i dobro plaćenim zanimanjima u građevinarstvu i informaciono-komunikacionim tehnologijama.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković

Foto:avnopravnost.gov.rs

Projekat „Obrazovanje, zapošljavanje, eliminisanje rodnih stereotipa, podizanje svesti i partnerstvo“ podržan je od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) u sklopu projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“ koji finansira Evropska unija.